Gle: ognjena kola, i Ilija uziđe na nebo.

Čitanje Druge knjige o Kraljevima 2Kr 2, 1.6-14

Evo što se dogodilo kad je Gospodin uznio Iliju na nebo u vihoru: Ilija i Elizej pošli iz Gilgala.

Kad su došli u Jerihon, Ilija reče Elizeju: »Ostani ovdje, jer me Gospodin šalje do Jordana.«

Ali on odgovori: »Života mi Gospodnjega i tvoga: ja te neću ostaviti!« I tako pođoše obojica.

I pedeset proročkih sinova pođe i zaustavi se podalje, dok su se njih dvojica zadržala kod Jordana.

Tada Ilija uze svoj ogrtač, smota ga i udari po vodi, a voda se razdijeli na dvije strane.

I obojica prijeđoše po suhu.

A kad prijeđoše, Ilija će Elizeju: »Traži što da ti još učinim prije nego što budem uznesen ispred tebe?«

A Elizej odgovori: »Neka mi u dio padne obilje tvoga duha!«

Ilija odgovori: »Mnogo tražiš: ako me budeš vidio kad budem uznesen ispred tebe, bit će ti tako; ako pak ne budeš vidio, neće ti biti.«

I dok su tako išli i razgovarali se, gle: ognjena kola i ognjeni konji stadoše među njih, i Ilija u vihoru uziđe na nebo.

Elizej je gledao i vikao: »Oče moj, oče moj! Kola Izraelova i konjanici njegovi!« I više ga nije vidio.

Uze tada svoje haljine i razdera ih na dvoje.

I podiže Ilijin plašt, koji bijaše pao s njega, te se vrati i zaustavi se na obali Jordana.

Uze onda Ilijin plašt i udari po vodi govoreći: »Gdje je Gospodin, Bog Ilijin?«

I kad udari po vodi, ona se razdijeli na dvije strane, i Elizej prijeđe.

Riječ Gospodnja.