Hvala ti što sam stvoren tako čudesno!

Ps 139, 1-3.13-15

Gospodine, proničeš me svega i poznaješ,

ti znaš kada sjednem i kada ustanem,

izdaleka ti već misli moje poznaješ.

Hodam li ili ležim, sve ti vidiš,

znani su ti svi moji putovi.

Jer ti si moje stvorio bubrege,

satkao me u krilu majčinu.

Hvala ti što sam stvoren tako čudesno,

što su djela tvoja predivna.

Dušu moju do dna si poznavao,

kosti moje ne bijahu ti sakrite

dok nastajah u tajnosti,

otkan u dubini zemlje.